2006-11-02T06:14:00.002-08:00

english
O slobodi i ulicama Beograda

“Identitet je priča o tome ko smo, zašto smo i šta hoćemo. Da bi mogli da preživimo u surovom svetu, ova priča mora biti tačna, zasnovana na poznavanju terena, na dubokom uvidu, na preciznom tlocrtu. Pogrešnu priču možemo skupo platiti; ona može da nas odvede u zabludu, u ćorsokak, u smrt. Teren se stalno menja, i zato priča mora pretrpeti konstantna dopreciziranja. Priča je mapa. Ako mapa ne odgovara terenu, mi smo izgubljeni kao u džungli.”

Goran Stefanovski, O našoj priči – Pristupna beseda za Makedonsku akademiju nauka i umetnosti (“Priče sa divljeg istoka”, Tabernakul, Skoplje, 2005)

***
Prema listi Centra za demokratsku kulturu (www.cdcbgd.org.yu) od 3.783 ulice (uključujuči i prigradska naselja Beograda) samo 155 ulica je nazvano po imenima žena! Izraženo u procentima to je 4,1%!

Od 155 ulica nazvanih po znamenitim ženama - većina njih se nalaze na periferiji grada - ovaj feljton obuhvata grupu od 20 žena različitih profesija (spisateljice, naučnice, umetnice, glumice), političkog i socijalno-društvenog opredeljenja (revolucionerke, feministkinje, nacionalistkinje). Deo njih je naveden u ovom tekstu. Preostalih 12 tekstova koji će biti objavljivani svakog dana u dnevnom listu Politika, otkrivaće interesantne podatke kako o javnom tako i o privatnom životu ovih žena, a pričaće i o evropskom, a pre svega srpskom društvu i njegovom razvoju pod uticajem istorijskih promena XIX i XX veka.

Ono što na prvi pogled povezuje žene u ovoj grupi je istorijski period u kome su živele i stvarale, imajući ovde u vidu i gotovo nemoguće promene „balkanskog” mentaliteta i mukotrpan proces stvaranja i priznanja prava žena. Rođene pretežno u toku XIX veka, one direkno svedoče o ekspanziji socijalizma i osvešćivanju radničke klase, rađanju feminizma i potrebe za emancipacijom žena, prvim znakovima „buđenja” muslimanske žene, Oktobarskoj revoluciji u Rusiji, Balkanskim ratovima, i II svetskom ratu, kao i prihvatanju socijalizma u Istočnoj Evropi. Ima i onih ličnosti koje čine deo savremene istorije koja obuhvata periode od raspada Jugoslavije, i tranzicije i promene sistema iz socijalizma u kapitalizam i zapadni model demokratije.

Iskustvo je pokazalo da razvoj i promene unutar društveno-političkog života jedne sredine izazivaju promene na svim nivoima tog društva. Prema tome, moguće je da u određenom trenutku imena izvesnih žena u nazivu ulica budu zamenjena drugim. Nažalost, ovakve promene se najčešće dešavaju pod uticajem aktuelne vlasti tako da imenovanje „javnih prostora“ uglavnom ne pretstavlja izbor javnosti, već „manjine“ koja ih vodi, i pretstavlja više je političku nego građansku odluku.

Ulica Goce Delčeva, Novi Beograd.
Foto copyright: Hristina Ivanoska .06

Prihvatanje kapitalizma nas vraća na priču o emancipaciji žena. Ono što je socijalizam prethodno sprovodio kao jednakost (makar i zakonom, ako ne promenom mentaliteta) ne sme biti izgubljeno; uvažavanje tekovina sopstvene istorije je mnogo važnije od prihvatanja tekovina istorije dominantnog zapada. Beograd je donekle i pokazao da potvrđuje ovaj stav. Naime, poslednje imenovanje javnog prostora u Beogradu prema istaknutoj ženi desilo se 2005. godine! U pitanju nije ulica, nego park posvećen Jeleni Šantić, istaknutoj prima-balerini beogradskog baleta, istoričarki baleta i jednoj od vodećih aktivista anti-vojnog pokreta u Srbiji devedesetih godina XX veka.

Iz sakupljenih podataka pre svega o ženama Srbije, o kojima sam veoma malo znala a o nekima i prvi put čitala, shvatila sam veličinu njihovog uticaja i značaja za srpsku istoriju i nacionalni identitet, kao i kulturni, socijalni, politički i naučni razvoja ove zemlje.

Katarina Ivanović je bila prva slikarka, a Milica Stojadinović Srpkinja spisateljica i jedna od najpoznatijih ličnosti među srpskim narodom; obe su stvarale sredinom XIX veka. Nešto kasnije, krajem XIX i u prvoj polovini XX veka, u vreme najvećih promena i sukoba na Balkanu i u Evropi uopšte, živele su i stvarale druge dve savremenice: Isidora Sekulić i Nadežda Petrović. I tad kao i danas postavljala su se pitanja o različitim identitetima i principima (nacionalni-lični, ženski-muški). To su bila vremena kada nije bilo dovoljno samo stvarati u ime umetnosti, nego je trebalo ulagati i više od toga - sebe. Početkom XX veka Oktobarska revolucija u Rusiji donosi pobedu socijalizma. Klara Cetkin i Roza Luksemburg, predstavnice socijalističkog pokreta u Nemačkoj, slave ovu pobedu kao potvrdu da su promene u Evropi neophodne, ali istovremeno kritikuju Boljševički model socijalizma ukazujući na opasnosti „diktature proleterijata”. Neke od mnogih žrtava ove vlasti su i inzvanredne spisateljice Ana Ahmatova i Marina Cvetajeva. U celom svetu Sara Bernar je krajem XIX veka bila slavljena kao najveća pozorišna glumica i heroina nemog filma. Posredstvom života Žanke Stokić, Mire Trailović i Mage Magazinović videćemo kako su se razvijali pozorište i ples u Srbiji u vreme Sare Bernar i kasnije.

Poslednji tekst feljtona biće posvećen ženama koje sam srela tokom istraživanja, i koje su uticale na razvoj savremenog društva, kao sto je bila Julka Hlapec-Porpević, a koje su „zaboravljene”. Njihova imena su moji budući predlozi za imenovanje novih javnih prostora u Beogradu.

Feljton O slobodi i ulicama Beograda umetnice Hristine Ivanoske iz Skoplja (Makedonija), je deo internacionalnog umetnickog projekta Prodor u realnost: Ukidanje javnog prostora kustosa Gorana Petrovića u suradnji Omen Teatra iz Beograda i dnevnog lista Politika.

Ilustracije i textovi ne mogu biti reprodukovani bez saglasnosti DPSpace tima.

Hristina Ivanoska : o slobodi i ulicama beograda